Osmansko carstvo na vrhuncu moći imalo je jedan od najsofisticiranijih sistema prikupljanja harača u istoriji. Srbija, kao bogata provincija sa rudnicima srebra i plodnim zemljištem, godišnje je slala u Carigrad karavane s vrednostima ekvivalentnim modernom milionskom iznosu u zlatu i srebru.
Ali ne svi karavani su stigli. Hajdučki napadi, unutrašnje prevare osmanskih zvaničnika i ratni haos prouzrokovali su da mnogi karavani budu zarobljeni ili da blago bude zakopano od strane osmanskih funkcionera koji su planirali da se vrate po njega — ali nisu mogli.
Posebno interesantna je kategorija "beglerbegovskih privatnih kasa" — osmanski valije i begovi čuvali su lični kapital odvojeno od državnog, i mnogi od njih su u turbulentnim vremenima zakopavali privatna blaga. Procenjuje se da je u periodu 1683–1830. (od poraza pod Bečom do Hatišerifa) više osmanskih dužnosnika sakrilo imovinu nego što je ikad zvanično evidentirano.
Tvrđave u Beogradu, Nišu, Smederevu i Šapcu imale su tajne prostorije i tunele koji su služili upravo toj svrsi. Beogradski kalemegdan poseduje mrežu podzemnih tunela od kojih mnogi još nisu u potpunosti istraženi. Austrijska osvajanja Beograda 1717. otkrila su samo deo onoga što se nalazilo ispod tvrđave.
Turski dokument iz 1830. — odmah pre povlačenja iz Srbije — pominje hitno zakopavanje "blagajne vezira" negde unutar Beogradske tvrđave, koje nikada nije iskopano jer je osmansko povlačenje bilo prebrzo.